x
Chess - Play & Learn

Chess.com

FREE - In Google Play

FREE - in Win Phone Store

VIEW
Recenzija knjige: "Viša forma ljubavi"

Recenzija knjige: "Viša forma ljubavi"

Gorbaev
May 18, 2017, 9:29 AM 0

Naslov: Viša forma ljubavi (znamenita imena i šah)

Autor: Dragan Stanković

Izdavač: 2009 Društvo „Trag“ Velika Plana

371 str.

Knjiga je moguće naći samo na srpsko-hrvatskom jeziku, ali su tekstovi u njoj većinom prevođeni na sve vodeće jezike.

Knjiga pred nama predstavlja kompilaciju, uglavnom književnih radova, koje su poznata imena umetnosti posvetila šahu ili bila inspirisana šahom. Autor FIDE majstor Dragan Stanković je napravio vrlo reprezentativan izbor (neke je tekstove sam i prevodio da bismo dobili ovaj zbornik). Poduhvat vredan hvale, koji je zahtevao široko poznavanje opšte kulture i književnosti, a što predstavlja posebnu retkost među današnjim šahistima i sportistima uopšte.

Sama knjiga je podeljena na dva dela: Prvi koji predstavlja tekstove koji se odnose na razdoblje od 5. do 20. veka i drugi koji je ceo smešten u 20. veku.

Iz prvog poglavlja bih izdvojio tekstove Katrin Nevil, Aleksandra Salviola „Mališa – ili lutajući vitez“, Viljem Džons „Kaisa“, Edgar Alan Po „Mlcelov šahist“, S.J.Grodzenski „Mendeljev“...

 Drugi deo predvode Elijas Kaneti „Mališa“, odlomak iz „Novele o šahu“ Štefana Cvajga, Iljf i Petrov „Međuplanetarni šahovski kongres“, Isak Baševis Singer „Čudo od deteta“, Leonid Leonov „Drvena kraljica“... Tu se nalazi nekoliko prikaza o poznatim umetnicima i šahu, kao što su eseji o Dišanu, Borhesu, Andriću kao i odlomak iz romana velemajstora i romanopisca Dragutina Šahovića. Knjiga obiluje reprodukcijama umetničkih slika sa motivima šaha i šahista koje su istina date u crno – beloj formi zbog nedostatka sredstava da knjiga izađe u kolor formatu kakav zaslužuje.

Hrabar pokušaj autora i izdavača da u osiromašenoj Srbiji ožive ili barem sačuvaju nešto što se nekad zvalo „šahovska kultura“, nadam se da neće biti i uzaludan.

 

Čitajući ove priče najvećih majstora pisane reči, ne možete da se ne otmete utisku o izvesnoj mistici sa kojom su oni i vreme kada su živeli prilazili šahu. Za njih to kao da je bilo okultno znanje koje je zahtevalo posebnu inicijaciju u svet zanesenjaka nagnutih nad drvenom tablom. Da li su kompjuteri raspršili tu divnu iluziju i od njega stvorili tek nešto složeniju varijantu mica ili neke druge igre u kojoj je sve jasno i izračunljivo? Da li je šah svoj napredak platio lepotom? U dvadeset prvom veki jedino što još provocira umetnike je fenomen šahiste kao nekog ko, iako inteligentan, dozvoljava sebi da bude uvučen i “sluđen” tom tričarijom kojoj su kompjuteri već dali poslednju reč. Možda je „Fišerov šah“ sveti gral koji će udahnuti novi život usahloj Kaisi, vreme će pokazati. Naravno ne treba se plašiti skorog kraja klasičnog šaha, jer jednog dana će nauka objasniti nastanak, smisao i kraj ljudskog postojanja, pa to ipak neće dovesti do odustajanja od života.

Online Now