Sahovski kamen temeljac

Prosli put smo identifikovali kljucnu osobinu koju poseduju sahovski majstori koja im daje ogromnu prednost u odnosu na amatere, a naime, prepoznavanje “tezista” (prema konceptu pruskog vojnog teoreticara Karla fon Klauzevica).

Na isti nacin kao sto je teziste korisna referentna tacka u proarcunima u fizici, lociranje tezista nam pomaze da uhvatimo sustinu pozicije i da uzmemo dobar pravac u kome treba dalje voditi borbu. To moze znacajno da nam ustedi vreme za razmisljanje i napor u proracunu varijanti.

Teziste u procesu kritickog razmisljanja

Mi volimo da kazemo kako sah pomaze u razvijanju kritickog misljenja. Da vidimo sta taj proces ustvari obuhvata.

Missboll_la-tete-dans-les-echecs1

Sahovske glave, rad Betty Ollier-Perez

 

Tri su faze koje cine taj proces: kao prvo, razumevanje situacije, da bi shvatili sta nam je ciniti i, na kraju, znali koje konkretne korake treba preduzeti u tom pravcu. Ovaj proces predstavlja okvir za razmisljanje, bilo da se radi o sahu ili bilo kom drugom polju ljudskog delovanja. Ustvari, sah je savrsen model za kriticko razmisljanje i izvanredan nacin za njegovo upraznjavanje i usavrsavanje.

U nacelu, teziste treba da bude proizvod prve faze ovog procesa. Kao sto je receno prosli put, u svakoj poziciji treba da postavimo pitanje: “gde se nalazi teziste”? ili “sta je prioritet br. 1″? da bi se unelo vise jasnosti u proces razmisljanja. Nebrojeno ljudskih odluka i poduhvata u svakoj oblasti ljudskog delovanja je neuspesno na prvom mestu upravo zbog toga sto sama situacija nije dovoljno rasvetljena, a ciljevi nisu precizno definisani.

Na osnovu svega, proizilazi da u procesu kritickog razmisljanja treba uloziti vise vremena tokom prve faze pojasnjavanja u odnosu na faze zakljucivanja i realizacije. Medjutim, ukupno vreme potrebno za sve tri faze trebalo bi da bude krace.

Primer sa lociranjem tezista

Pred vama je pozicija iz partije Larsen-Matanovic, igranoj u Zagrebu 1965. Nas zadatak je da identifikujemo teziste u ovoj poziciji.

Larsen-Matanovic 1965

Kao prvo, unesimo vise svetla u ovu poziciju. To ce nam dati neke ideje u kom pravcu treba traziti teziste.

Bele figure stoje mnogo aktivnije. One su idealno postavljene. Pogledajte samo konjicu: zauzima savrsen polozaj u blizini glavnog neprijateljskog staba, spremna da krene u napad u svakom momentu. Privremeni nedostatak lezi u poziciji skakaca na d4 koji prekriva liniju lovcu (ali i za to postoji lek).

Top na c4 nalazi se na otvorenoj liniji. Da bi neutralisao njegovo dejstvo (usput plaseci se neprijatnog poteza De3-c3) protivnicki top mu se upravo suprotstavio (Te8-c8).

Kraljica je takodje idealno postavljena. Sa jedne strane postoji pomenuta mogucnost pomeranja na polje c3 kako bi se uspostavile dve pretece linijske baterije (Lb2-Dc3 i Dc3-Tc4), ali je kraljica takodje u stanju da se brzo prebaci na kraljevo krilo duz dijagonale c1-h6. Kao sto vidimo, sve bele figure odlicno odradjuju svoj posao.

Uporedite sada stanje u kojem je crna armija. Odmah moze da se oseti da tu nije sve u najboljem redu. Ne postoji ni jedan cilj u belom taboru koji bi ih povezao i osmislio neku njihovu akciju – crne figure deluju prilicno dezorganizovano. Za njih se ne vidi neka konkretna moguca misija, zapravo ne postoji teziste oko koga bi one mogle da se objedine. Stavise, njihove odbrambene mogucnosti su umanjene, jer su na polozajima koji su nesto udaljeni od kralja prema kome se mozda upravo sprema brutalan napad.

Na osnovu svega ovoga, koja bi to bojeva karakteristika belih figura mogla da bude kljucna u ovoj poziciji?  Koja mozda pruza i priliku za odlucujuci udar?

Larsen odmah prepoznaje da je to velika crna dijagonala koja vodi do vaznog polja g7. To je glavni resurs belog, ocigledno kljuc, ili teziste u ovoj poziciji. Nesto kao kicma u poziciji koja daje dodatnu snagu i podrzava akciju svih belih figura. Rekli smo prosli put da je najbolji pravac akcije u poziciji uvek onaj koji je povezan sa tezistem (teziste i planiranje uvek idu ruku pod ruku).

Dakle,

1. Se6:  Tc4:?

2. Sh6!

Izgleda da je 1…f6 bila jedina mogucnost da se nastavi neko suprotstavljanje, ali bi taj potez ostavio crnog u “mizernoj” poziciji (Larsen). Takodje, na 1…fe ocigledno bi sledilo ubitacno 2.Dc3.

Samo dva poteza iz pocetne pozicije i crni predaje, 1-0.

Sahovska harmonija

Da li ste primetili kako su sve bele figure crpele snagu iz dodira sa velikom dijagonalom (tezistem pozicije)?

– Beli lovac i skakac na d4 (posle 1.Se6:) sinhronizuju zajednicku akciju dvostrukim udarom prema g7.

– Bela kraljica koristi polje c3 (nakon moguceg 1…fe) da bi uspostavila dve grozne baterije (jedna duz glavne dijagonale).

– Konj na g4 stavlja sebe na zrtvu da bi pomogao kraljici da zauzme vazno polje h6 odakle ona uspostavlja kontakt sa velikom dijagonalom i poljem g7.

Ovo je izvanredan primer koji pokazuje kako se puna saradnja i harmonicno dejstvo svh belih figura uspostavlja u kontaktu sa tezistem pozicije. Veoma vazno zapazanje ovde jeste veza izmedju tezista i harmonicne igre figura. Naime, po Kapablanki, saradnja i koordinacija figura je glavni sahovski princip oko koga se sve vrti u sahu. Puni doprinos figura i njihov pojedinacni potencijal je moguc samo zahvaljujuci zajednickoj akciji u pravcu odabranog cilja.

Teziste omogucava najisplativije koriscenje resursa, mentalnog napora i vremena u sahu. To je ono sto “drzi” poziciju. To je ono sto daje rasporedu figura cvrstinu i koheziju i omogucava stvaranje nadmoci koja je potrebna da se prevlada protivnik u nasim sahovskim bitkama.

* * *

U sledecem nastavku bice predstavljena teorija “glavnog obelezja” (naseg tezista) koju je postavio IM Vladimir Vukovic (pisac bestselera i klasicnog dela sahovske literature, Umestnost napada u sahu) iz njegovog Uvoda u sah (Zagreb, 1947). Ovo ce biti prvo pojavljivanje Vukoviceve teorije glavnog obelezja na engleskom jeziku!

 

Ovaj clanak je drugi u seriji o sahovskom “tezistu”, prvobitno objavljen na engleskom jeziku na sajtu Sahovske Asocijacije Dzordzije (http://georgiachessnews.com/2014/11/01/cornerstone-of-chess-center-of-gravity-part-2/)

Na istom sajtu br.3 izlazi 1. decembra, a br.4 2. januara 2015.

Prvi clanak moze da se procita ovde.

If you enjoyed this post, make sure you subscribe to my RSS feed!