Пркосна песма - Добрица Ерић

Ја
раб Божји
Србин
са проседом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!

Крив сам што сам неко
а не нико и нетко
Крив сам што у доба општег србобрста
идем у православну цркву
додуше поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крив сам што јесам
а треба да нисам
Крив сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо, уместо у траву
Крив сам што се дрзнух против кривде
крив сам
што опет славим своју крсну славу!

Крив сам што пишем и читам ћирилицом
Крив сам што певам, смејем се и псујем
а понекад и лајем
Крив сам и признајем
да не знам што знам и да знам што не знам

Крив сам, и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценем од смеха),
крив сам тврдоглавац
што сам Православац
и Светосавац и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!

Крив сам и грешан
дакле
што постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише

Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.

Па ево
признајем и то
за спас рода
Ја више не постојим
скините ме с листе
Ја сам од сад само
ваздух, светлост и вода
три елемента која вам користе
А ово што пред вама говори и хода
то је оно што ви од мене створисте!

Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
то нисам ја, споља
то сте ви – изнутра!

Мој душманине са хиљаду руку
с хиљаду слугу и слушкиња лажи
убрао си ми сунце ко јабуку
и радост чисту ко булка у ражи
Моји ће потомци пити јед и чемер
а твоји већ пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш ћемер
распродајући моју ђедовину
Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
и тада ће се мало разданити
или ће планета од срамоте пући
и све нас у исти амбис сахранити!

Много сте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
Истина и Правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле
кривда и неправда.

Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају липе, јабуке и шљиве.

Шта ће овде џихадлије
крсташи, фармери
који Ти черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они тако били људи.

Господо тужиоци
суци и џелати
исписали сте ми своје заповести
по зеницама
најфинијем стаклу
што теже живим, лакше ћу умрети
Зашли сте много у ноћ поодмаклу
али узалуд ћете линчовати
најгостољубивији народ на планети
(због чега ћете горети у паклу)
јер Људско Срце
чудо над чудима
неће да се прими у вашим грудима!

Ми се не плашимо смрти
црне вуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен, зима
И није страшнија
поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем умирући
а то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
ко ваши праоци што су мог Праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само, пожурите
што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 

DEFIANT SONG by Dobrica Eric

I, the servant of God
the Serb
announce willingly
through chains and wires
before the witnesses
Power, Agony and Injustice,
that I am guilty and admit my crime!
I am guilty that I am somebody
and not a nothing and nobody
I am guilty that in a time of general
serb-hating
I go to an Orthodox church
and make the sign of the cross like this,
with three fingers!
I am guilty of being
when I ought not to be.
I have been guilty for a long time now
of standing upright
and gaze upon heaven, instead of the grass
I am guilty of having stood up to injustice
I am guilty
of once again honouring my patron saint.
I am guilty of reading and writing cyrillic
I am guilty of singing, of laughing, and
I am guilty, this I admit,
of knowing what I do not know
and not knowing what I do know.
I am guilty, to end with my greatest crime,
I am guilty of being stubborn
and of being an Orthodox
and a follower of Saint Sava and of not believing
in such things as holy crime.
I am guilty
then
of existing
and when already existing and rudely standing
of not admitting that I do not exist.

If I admit that
in order to save my head
I will lose the venerable cross and my patron saint
If I do not admit that
my outlook is bleak
the entire world will harass my nation
Hoards of former people
thieves and vagrants
packs of robots and other monsters
will attack my orchards and fields
and my white house along the road
around which, as the loveliest of maidens,
blossom cherries, apples, and plums.

So here,
I admit this too,
for the salvation of my people.
I no longer exist
remove me from your list
I am from now on only
air, light and water,
three useful elements
And this thing that before you walks and talks
that is what you have made of me!

My enemy with a thousand hands,
a thousand servants and false handmaidens,
you have plucked my sun as you would an apple
and my joy as you would a poppy among the rye.

My descendents shall drink despair and bitterness
but yours already drink bitter honey-wine
for the blood money which fills your money belt
from the sale of my ancestral land.
Fate will give you a straight jacket
and then there will come daylight
or the planet will burst from shame
and bury us all in the abyss!

You must be very important
you, my dear Land,
and your sisters
Truth and Justice,
since so many powers have arisen against you
since Untruth and Injustice
stand before you with jaws agape.

Hoards of former people
thieves and vagrants
packs of robots and other monsters
already surround your orchards and fields
and my white house along the road
around which, as the loveliest of maidens,
blossom lindens, apples, and plums.

What do these warriors of jihad,
of crusade, these farmers
that torture your sons and daughters
seek?
These worldly bands must have heard
that they have golden hearts
so they are removing them
to transplant them into their own torsos
in hopes that they, too, will become people.

My respected prosecutors,
my judges and executioners,
you have written out your commandments for me
all over my pupils,
the finest of glass.
The harder it is for my to live,
the easier it will be for me to die.
You have gone too deep into a late, dark night
but you will lynch in vain the most hospitable nation on the planet,
because human hearts,
miracle of miracles,
cannot be transplanted into your inhuman torsos!

We do not fear death,
the darkness,
but rather we fear a slave's life and lengthy illness
Death is a frequent occurrence among the Serbs
just like spring, summer, autumn and winter,
and it is no worse
especially by day
than drought, floods, earthquakes, and frost,
when a man meets these on his own land
with censed soul and clear conscience.

You who wish us harm,
satieted and mad,
you have forbidden me all in my own home
but nobody can forbid me
to sing and to laugh while dying,
two things you no longer do
even while celebrating marriage
or birth.

Spare me the stake and rope
and crucify me on a mountain top
just as your ancestors crucified my ancestor
Jesus Christ the Nazarene.

I shall watch,
but you close your eyes
otherwise, they will burst
from the glow of my face.
Just hurry -
the sooner you crucify me
the sooner I will resurrect.